Anti VEGF terapija predstavlja davanje leka u vidu intravitrealnih injekcija direktno u staklasto telo (vitreus) obolelog oka kroz beonjaču. Na ovaj način se neželjena dejstva leka, ako bi se uneo nekim drugim putem (injekcijom u mišić, intravenski ili oralno,) sprečavaju. Postoji rizik od infekcije, pa se procedura izvodi u kontrolisanim sterilnim uslovima u operacionoj sali. Lek deluje odredjeno vreme i po pravilu se mora ponoviti u odredjenim vremenskim intervalima da bi imao potpun efekat. U slučaju zaustavljanja bolesti potrebno je povremeno dati dozu održavanja. Intravitrealna injekcija anti-VEGF može dovesti do poboljšanja vidne oštrine. O izboru vida lečenja odlučuje se nakon oftalmološkog pregleda i potrebne dijagnostike, a zavisi od lokalizacije promena kao i procene rizika. AntiVEGF injekcije direktno deluju na vaskularni endogeni faktor rasta (VEGF) koji uzrokuje nastanak nepoželjnih krvnih sudova u makuli i krvarenja. Koriščenje injekcije kada je bolest u fazi ožiljka nema smisla, te se i ne preporučuje. Primena Anti-VEGF terapija se primenjuje u sledećim slučajevima: senilna degeneracija makule diabetes okluzija centralne vene retine Lečenje senilne degeneracije makule Trenutno ne postoji lek za suvu degeneraciju makule koji može povratiti izgubljeni vid, ali u usporavanju progresije bolesti mogu pomoći kombinacija antioksidanasa, mediteranski tip ishrane i redovna fizička aktivnost. Vlažni tip senilne degeneracije makule nastaje u kasnijim fazama bolesti i zahvata oko 10% ljudi sa degeneracijom makule kod kojih dolazi do značanog gubitka centralnog vida uglavnom naglo, u roku od nekoliko dana ili nedelja sa karakterističnim krivljenjem slike. Gubitak vida je uzrokovan rastom novonastalih, nepravilnih krvnih sudova (horoidalnih neovaskularizacija) ispod retine koji mogu da prokrvare ili dovedu do otoka u žutoj mrlji. Ukoliko se ovaj oblik degeneracije makule ne leči može dovesti do gubitka funkcije i ožiljavanja u makuli koje dovodi do trajnog gubitka centralnog vida. Vlažni oblik senilne degeneracije moguće je tretirati anti-VEGF terapijom. Cilj lečenja je da se uništi što je više moguće krvnih sudova i onemogući dalje krvarenje i napredovanje gubitaka vida. Osim toga, termičko dejstvo laser terapije i fotodinamska terapija (PDT) takođe usporavaju tok bolesti, doduše manje efikasno. Lečenje dijabetičke retinopatije Poznato je da su nivoi VEGF-a povišeni u staklastnom telu i retini pacijenata sa dijabetičkom retinopatijom. VEGF povećeva permeabilitet krvnog suda, utičući na tight-junction proteine i važan su faktor u nastanku edema u makuli. U kliničkoj praksi postoji nekoliko lekova iz ove grupe antiVEGF, čija učestalost aplikacije i efikasnost u smislu smanjenja edema u makuli je tema brojnih radova koji se publikuju poslednjih godina. Makulopatija može da se javi zajedno sa neovaskularizacijom. Da li prvo tretirati makulu ili neovaskularizaciju, zavisi od različitih faktora, uključujući starost pacijenta i ozbiljnost retinopatije. Kod mlađih pacijenata sa aktivnom neovaskularizacijom, uopšteno uzev, bolje je prvo uraditi panretinalnu fotokogulaciju, s obzirom da progresija neovaskularizacije, kod ovih pacijenata može da bude agresivna. Tretman periferne retine može takođe da dovede do smanjenja edema u makuli smanjenjem produkcije VEGF-a. Tradicionalno se savetuje panretinalna fotokoagulacija u više seansi kako bi se smanjila šansa za povećanje edema u makuli. Kod pacijenata sa manje agresivnom neovaskularizacijom savetuje se tretman makule prvo, a zatim panretinalna fotokoagulacija. Lečenje okluzije centralne vene retine Za lečenje se koristi anti-VEGF terapija sa ciljem smanjenja otoka u žutoj mrlji. Ovaj vid terapije je simptomatski, jer ne utiče na uzrok nastanka bolesti, već samo na ublažavanje simptoma, odnosno poboljšanje vida.