Očna bolnica Optotip Beograd

Komplikovana Katarakta (cataracta complicata)

11. Jan 2023

KOMPLIKOVANA KATARAKTA Komplikovana katarakta je svako zamućenje sočiva uzrokovano lokalnom (očnom) ili sistemskom bolešću, a koja se može javiti u bilo kom dobu života. Ishrana sočiva zavisi od intraokularne tečnosti. Stoga, svako stanje u kojem se remeti cirkulacija u oku, dovodi do ometanja normalne ishrane samog sočiva, dok zapaljenski procesi, oslobađanjem toksina, dovode do njihovog štetnog dejstva na materiju sočiva. Lokalne (očne) bolest koje uzrokuju pojavu komplikovane katarakte: 1. Inflamatorna stanja. Ovo uključuje upale uvee (iridociklitis, pars planitis, horoiditis), hipopionski čir rožnjače i endoftalmitis. 2. Degenerativna stanja kao što je retinitis pigmentoza i druge pigmentne distrofije mrežnjače , kao i miopna horioretinalna degeneracija. 3. Odvajanje mrežnjače (ablacija retine). Komplikovana katarakta može se javiti u dugotrajnim slučajevima. 4. Glaukom (primarni ili sekundarni) ponekad može rezultirati komplikovanom kataraktom. Usled narušene okularne cirkulacije, a kao posledica povišenog očnog pritisak. Češće kod pacijenata sa glaukomom zatvorenog ugla, posle laserskig tretmana na dužici, koji se radi u preventivne svrhe. 5. Intraokularni tumori kao što su retinoblastom ili melanom mogu dovesti do komplikovane katarakte u kasnim fazama. Opšte karakteristike komplikovane katarakte: 1. Prisustvo uzroka bilo sistemskog ili lokalnog (kao zadnje sinehije, fleke i ćelije, dijabetična retinopatija, glaukom,...). 2. Jednostrano u lokalnim uzrocima i bilateralno u sistemskim uzrocima. 3. Kataraktu karakteriše: - Obično počinje u zadnjem subkapsularnom području jer je kapsula najtanja pozadi. - Obično dolazi do taloženja kristala holesterola koji daju polihromatski sjaj. - Brzo napreduje do zrelosti. 4. Loše funkcije mrežnjače i optičkog nerva, jer su obično oštećeni prvobitnom bolešću.

Tipovi katarakte: A. Očne bolesti I. Bolesti prednjeg segmenta: - Perforirani ulkusi rožnjače ---> Prednja polarna katarakta. - Glaukom: - Akutni ---> Prednja subkapsularna katarakta. - Hronična ---> Zadnja subkapsularna katarakta. - Sekundarni ---> intumescentna katarakta kod hipermetropa. - Iridociklitis ---> Posteriorna subkapsularna katarakta. - Lokalni i sistemski steroidi ---> Posteriorna subkapsularna katarakta. II. Bolesti zadnjeg segmenta: - Visoka miopija ---> Posteriorna subkapsularna i nuklearna katarakta. - Posteriorni uveitis ---> Posteriorna subkapsularna katarakta. - Ablacija mrežnjače ---> Posteriorna subkapsularna katarakta. - Retinitis pigmentosa ---> Posteriorna subkapsularna katarakta. - Intraokularni tumori ---> Posteriorna subkapsularna katarakta. B. Sistemske bolesti: 1. Dijabetička katarakta; ima 3 vrste: a. Prava dijabetička katarakta (katarakta snežnih pahuljica): - Javlja se oko 30 godina starosti u nekontrolisanim slučajevima. Počinje kao subkapsularna bela zamućenja koja liče na snežne pahuljice, a zatim brzo sazreva. b. Presenilna katarakta: - To je isto što i senilna katarakta, ali se javlja ranije od senilne katarakte. Takođe brzo napreduje. c. Posteriorna subkapsularna katarakta. 2. Hipoparatiroidizam (tetanija): Počinje kao tačkasta katarakta. Najčešći uzrok hipoparatiroidizma je slučajno uklanjanje paratiroidnih žlezda tokom tiroidektomije. 3. Galaktozemija: - Nastaje usled urođene greške u metabolizmu galaktoze. Tako da počinje rano u životu sa prvim dojenjem. - Katarakta je bilateralna i izgleda kao kap ulja, zatim napreduje i zahvata celo sočivo. - Pacijentu i njegovoj sledećoj braći treba davati mleko bez galaktoze.

Lečenje komplikovane katarakte: 1. Uticati na uzrok, bilo lokalni ili sistemski 2. Pravilno proceniti funkciju mrežnjače. Ako ne funkcioniše, pacijent neće imati koristi od operacije. 3. Hirurška ekstrakcija se radi samo ako je etiološka bolest kontrolisana i retina funkcioniše. 4. Zatim se vrši optička korekcija (određivanje dioptrije) kao i obično 5. Hirurška tehnika – zavisi kakav je pristup sočivu: * normalan pristup (zenica se dobro širi) ili * otežan pristup: a) plića ili plitka komora, kada postoji intumescentna katarakta (češće kod hipermetropa) b) zenica se ne širi – kada su prisutne zadnje sinehije, sekluzija ili okluzija pupile, posle upalnih procesa prednje uvee ili kod glaukomnih pacijenata tretiranih Yag laserom c) fakodoneza ili subluksacija sočiva, posle kontuzionih povreda oka ili kod teških oblika pseudoeksfolijativnog sindroma.

Autor: Prim. dr Zora Stanković Oftalmolog, oftalmohirurg Odsek za hirurgiju komplikovane katarakte Klinike za očne bolesti Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije.