Očna bolnica Optotip Beograd

RUPTURA MAKULE - Ruptura zute mrlje

12. Mar 2023

RUPTURA MAKULE - RUPTURA ŽUTE MRLJE

Makula predstavlja region koji se nalazi na zadnjem unutrašnjem delu oka koja sadrži visoku koncentraciju žutog pigmenta. Odatle i potiče izraz žuta mrlja. Makula je prvenstveno zaslužna za naš jasan vid. Makula može biti zahvaćena velikim brojem oboljenja koja mogu značajno remetiti kako njenu anatomsku konfiguraciju tako i njenu adekvatnu funkciju. Jedno od oboljenja makule o kome ćemo u ovom tekstu pisati jesu rupture makule.

Ruptura makule, ili žute mrlje, predstavlja defekt određenih ili svih slojeva retine u njenom centralnom delu. Na osnovu toga rupture makule možemo podeliti na lamelarne (parcijalne) i rupture makule pune debljine. Kod ruptura makule pune debljine zahvaćen je deo od unutrašnje granične membrane (membrana limitans interna) do retinalnog pigmentnog epitela u fovei (centralni deo žute mrlje). Rupture makule mogu biti idiopatske (nepoznat uzrok), sekundarne (nastaju kao posledica nekih oboljenja oka) ili traumatske koje nastaju posle povrede oka. Kod pacijenata koji su zahvaćeni ovim oboljenjem, simptomatologija može biti različita.

Ruptura makule pre operacije

Ruptura makule posle operacije

Pacijenti mogu da primete slabljenje vidne oštrine, krivljenje slika, smanjenje ili deformisanje predmeta u koje gledaju. Mogu da imaju centralni skotom (nedostatak centralnog dela vidnog polja). Značajan broja pacijenata navodi da, na primer - kada gledaju u osobu ispred sebe, ne samo da ne vide detalje na njenom licu, već ne vide joj glavu itd. Međutim pored svega gore navedenog jedan manji procenat pacijenata je asimptomatski i ne primećuje poremećaje. Dijagnoza navedenog oboljenja se može postaviti na više načina. Prvi, osnovni i veoma važan je klinički pregled od strane specijaliste oftalmologije (oftalmologa), a zlatni standard za potvrđivanje pomenutog oboljenja je OCT ( optička koherentna tomografija).

Ruptura makule (žute mrlje)

Ruptura makule snimljena fotofundus kamerom

Incidenca ovog oboljenja je oko 7,8 na 100.000 osoba svake godine. Češće se javlja kod osoba ženskog pola i to oko 3 prema 1 u odnosu na muški pol i posle 60 - te godine života. Najčešće se ovo oboljenje javlja na jednom oku, iako verovatnoća da će zahvatiti i drugo oko se kreće i do 30%. Prema našem iskustvu nije tako retko da nam se jave pacijenti sa rupturama makule na oba oka. Mogućnosti hirurškog lečenja ruptura makule počinju oko 1991.godine, što nije bilo tako davno. Dodatno tome, tehnika se polako razvijala, način hirurškog lečenja usavršavao, da bi uspešnost operativnog lečenja u današnje vreme došla do toga da se uspeh operativnog lečenja kreće od 98% do 100% , kako u visoko razvijenim zemljama sveta, tako i kod nas. Pri čemu ne postoji nikakva razlika u našem načinu i pristupu lečenja ovog oboljenja u odnosu na visoko razvijene zemlje. Hirurško lečenje podrazumeva da je kod ovih pacijenata potrebno izvršiti vitrektomiju (uklanjanje staklastog tela iz oka) kao i uklanjanje najunutrašnjijeg sloja retine. Nakon ovoga se oko ispunjava vazduhom, ili gasom, koji se iz oka sam povlači i to nakon odredjenog broja dana.

Koliko će se vratiti vidna oštrina, kakav će kvalitet vida biti, zavisi i od toga koliko je dugo bila prisutna ruptura makule, počev od vremena njenog pucanja, do njenog zatvaranja, nakon operativnog lečenja. Zatim, kolika je bila veličina rupture makule, kao i od toga da li je nastala kao posledica povrede, nekog drugog oboljenja oka, ili drugih okolnosti? U svakom slučaju, jako je bitno napomenuti da kod svih pacijenata nakon operativnog lečenja dolazi do poboljšanja, kako vidne funkcije, tako i kvaliteta životа. Sve ovo značajno utiče i na funkcionalnu sposobnost pacijenta. Kod pacijenata kod kojih je potrebno radi se i operativno lečenje katarakte.

Redovni oftalmološki pregledi predstavljaju jedan od najbitnih faktora kako u prevenciji različitih očnih oboljenja tako i u njihovom adekvatnom rešavanju. Pojava bilo kakve simptomatologije u vezi sa očima treba da pacijenta neodložno odvode oftalmologu radi detaljnog pregleda. Očni pregledi ne podrazumevaju samo pregled kako mi vidimo i da li nam trebaju naočare, oni pored informacija o tome kako vidimo i da li nam treba dioptrija podrazumevaju vrlo bitne preglede struktura oko oka, prednjeg i zadnjeg segmenta oka uz obavezno širenje zenica i pregled očnog dna na široku zenicu. Oči zauzimaju samo 375 deo celog čovekovog organizma. One su odgovorne za prijem oko 80% svih čulnih utisaka, kada se uzmu u obzir svih pet čula ljudskog bića. Oči predstavljaju jedan od najbitnijih organa čoveka, za adekvatan život i normalno obavljanje svih životnih funkcija, kao i za dobar i adekvatan kvalitet života.

Autor: dr. Goran Damjanović Oftalmolog, oftalmohirurg na odeljenju za vitreoretinalnu hirurgiju i traumu oka Klinike za očne bolesti Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije.