preloader
BLOG

Nedelja borbe protiv glaukoma 2022 godina

  10. Mar 2022

ŠTA JE GLAUKOM? Glaukom je zajedničko ime za grupu očnih bolesti i predstavlja jedan od vodećih uzroka slepila. Radi se o hroničnoj i neizlečivoj bolesti, koja ipak može da se drži pod kontrolom redovnim praćenjem i lečenjem. Glaukom karakteriše nepopravljivi, uglavnom spori gubitak vida nastao zbog oštećenja vidnog živca, nervnog puta koji prenosi sliku iz oka do mozga. Najčešće, ali ne uvek, glaukom je izazvan povišenim očnim pritiskom (pritisak unutar očne jabučice). Normalne vrednosti očnog pritiska su od 10 do 21 mmHg. KOLIKO LJUDI U SRBIJI, A KOLIKO U SVETU IMA OVAJ PROBLEM? Procenjuje se da je trenutno čak 78 miliona ljudi u svetu bolesno od glaukoma, a 111.8 miliona ljudi ima predispoziciju da dobije glaukom do 2040. godine. Za Srbiju nemamo prezicne podatke, jer glaukom nije bolest koja se mora obavezno prijaviti, a planirani registar obolelih još nije zaživeo, ali su pretpostavke da od glaukoma u našoj zemlji boluje oko 100.00 ljudi. KOJI SU SIMPTOMI GLAUKOMA? U najvećem broju slučajeva ne postoje znaci koji nas upozoravaju na glaukom. Redovni i detaljni pregledi oftalmologa pomoćiće da se ova bolest otkrije na vreme i i da se drži pod kontrolom. Očna jabučica je ispunjena posebnim tkivima i očnom vodicom koja se stalno stvara i odvodi iz oka. Povišeni očni pritisak nastaje kada postoji blokada u normalnom oticanju očne vodice. Postoji nekoliko vrsta glaukoma I upravo od vrste glaukoma zavise I simptomi ove bolesti. To su : PRIMARNI GLAUKOM OTVORENOG UGLA – obično zahvata oba oka, često asimetrično, sporo se razvija, bez bolova , crvenila ili naglog pada vida. Oboleli obično primeti sužavanje vidnog polja ili pad vida, ali kada je bolest već odmakla. PRIMARNI GLAUKOM ZATVORENOG UGLA – nastaje naglo, zbog naglog povećanja očnog pritiska u oku koje je u trenutku napada crveno, bolno, vid je zamagljen, osoba vidi dugine boje oko izvora svetla. Ova forma glaukoma često je praćena i bolovima u jednoj polovini glave, mučninom i povraćanjem. GLAUKOM BEZ POVIŠENOG OČNOG PRITISKA – kod ove vrste glaukoma oštećenje vidnog živca nastaje iako očni pritisak ne prelazi granice normale. Velikim delom je posledica vaskularnih promena u oku i celom organizmu. SEKUNDARNI GLAUKOM – nastaje kao posledica neke druge očne ili sistemske bolesti. KONGENITALNI GLAUKOM – je prisutan od rođenja. Oči kod deteta rođenog sa glaukomom su uvećane, suzne, a rožnjača, prednji providni deo oka, je zamućen. KADA OSOBA TREBA DA SE JAVI OFTALMOLOGU? Zbog diskretnih simptoma, glaucoma treba “tražiti”, redovnim pregledima oftalmologa. Rano postavljanje dijagnoze glaucoma I započinjanje lečenja ove bolesti znači da će oboleli sačuvati vid, pa se savetuju reeovne kontrole oftalmologa. Na pregled kod oftalmologa potrebno je ići : - na svake 2-4 godine, ako ste mlađi od 40 godina - na svake 2-3 godine, ako ste starosti od 40 do 60 godina - svake 1-2 godine, ako ste stariji od 60 godina Ako znate da u Vašoj porodici ima obolelih od glaucoma, potrebno je da se što pre javite oftalmologu. KAKO SE POSTAVLJA DIJAGNOZA? Dijagnozu glaukoma može postaviti samo oftalmolog. Osnovni oftalmološki znaci koji ukazuju na to da neko ima glaukom jesu : povišen očni pritisak, promene u vidnom polju i oštećenje glave vidnog živca. Zato je za postavljanje dijagnoze glaukoma potrebno uraditi sledeće preglede : MERENJE OČNOG PRITISKA - Očni pritisak se meri na aparatu za oftalmološke preglede (špalt lampa). Ova vrsta merenja je kontaktna, jer se specijalni nastavak sa aparata za preglede (prizma tonometra) prisloni na rožnjaču. Pre merenja se ukapa anestetik u oko, upotrebi se i specijalna boja (fluorescein) i plavo svetlo na aparatu. Ovo merenje ne boli i nije neprijatno, samo zahteva saradnju pacijenta. Vrlo često je potrebno ponoviti merenje očnog pritiska, tokom celog dana, na 2 h, kako bi se tačno utvrdile njegove vrednosti. GONIOSKOPIJA – pregled kojim određujemo o kojoj vrsti glaukoma se radi, odnosno da li je reč o glaukomu otvorenog ili zatvorenog ugla (od čega zavisi i terapija). Posle davanja anestetika u kapima, na rožnjaču se prisloni specijalno staklo. Pregled ne traje dugo i nije bolan. PAHIMETRIJA – merenje centralne debljine rožnjače i izvodi se specijalnim aparatima, uz primenu anestetika u kapima. PREGLED VIDNOG POLJA – vidno polje predstavlja sve što vidimo sa svih strana kada direktno gledamo u neki predmet, jednim ili sa oba oka. Kod dijagnostike glaukoma određujemo kvalitet vidnog polja u njegovom centralnom delu. Sam pregled traje od 3-4 do 10-ak minuta, u zavisnosti od aparata i programa za analizu vidnog polja koji se koristi. Pregled je bezbolan, ali zahteva saradnju pacijenta i dobru koncentraciju. PREGLED GLAVE VIDNOG ŽIVCA – deo vidnog živca koji se nalazi u oku, na očnom dnu, je njegov početak i naziva se glava vidnog živca. Ovaj deo vidnog živca se pregleda uz pomoć specijalnih lupa, na špalt lampi i za njega je najčešće potrebno proširiti zenicu. IMIDŽING METODE ZA PREGLED VIDNOG ŽIVCA – za precizniji pregled i praćenje promena na glavi vidnog živca koriste se Hajdelberg retinalna tomografija (HRT) i optička koherentna tomografija (OCT). KAKO IZGLEDA LEČENJE? Glaukom ne može da se izleči ali može, i mora da se leči, kako bi se sprečilo da dovede do slepila. Cilj lečenja glaukoma je spuštanje povišenog očnog pritiska i sprečavanje daljeg oštećenja vidnog polja. Prvo se najčešće propisuju očne kapi, jedna ili više vrsta. Korišćenje kapi za oči predstavlja najvažniji deo lečenja glaukoma. Velika je odgovornost očnog lekara da što ranije postavi dijagnozu glaukoma, ali još veća je odgovornost osobe koja ima glaukom da redovno koristi propisane kapi za snižavanje očnog pritiska. Glaukom je hronično oboljenje i kao takvo zahteva i hronično lečenje. Ako već koristite kapi za snižavanje očnog pritiska, obavezno ih redovno ukapajte pre nego što odete na zakazanu kontrolu kod oftalmologa. Ukoliko glaukom ne može da se održava pod kontrolom korišćenjem kapi za oči predlaže se neki od tretmana laserom ili hirurško lečenje, sa ili bez ugradnje posebnih vrsta implanta. AKO SE NE LEČI DO ČEGA MOŽE DA DOVEDE? Nelečeni glaukom će neminovno dovesti do sužavanja vidnog polja, smanjenja vidne oštrine I na kraju nepovratnog gubitka vida. Ovaj proces nije brz, on traje najšežće godinama, ili decenijama. U KOJIM GODINAMA SE JAVLJA I KOLIKO GENETIKA IMA UTICAJ? Najčešči oblik glaucoma – primarni glaukom otvorenog ugla, najčešće se javlja posle 40 godine. Glaukom je nasledna bolest, sa jasno definisanim genima preko kojih se nasleđuje, ali sa prilično komplikovanim načinom nasleđivanja i ispoljavanja. To znači da su osobe koje čiji krvni srodnici imaju glaukom pod povećanim rizikom od dobijanja glaucoma. POSTOJE LI FAKTORI RIZIKA? Praktično svi mogu da dobiju glaukom, najčešće posle 40-te godine, ali su pod povećanim rizikom za nastanak glaukoma posebno : -osobe u krvnom srodstvu sa obolelima od glaukoma -osobe koje nose naočare (i minus i plus dioptrije) -osobe koje imaju tanke rožnjače -dijabetičari -osobe sa visokim ili niskim krvnim pritiskom KOJE SU MERE PREVENCIJE? Pošto glaukom u najvećem broju slučajeva predstavlja vrlo pritajenu bolest, koja ne daje očigledne simptome i znake, jedinom prevencijom smatramo redovne oftalmološke preglede. Aavetuje se da se oftalmološki pregledi koji su usmereni na dijagnostiku ove bolesti obavljaju pri određivanju prvih naočara za čitanje, odnosno oko 45 godine. Na ovaj način nećemo dozvoliti da nas glaukom neprijatno iznenadi. Prof. Marija Božić, Oftalmolog, oftalmohirurg Načelnica odeljenja za glaukom Klinike za očne bolesti UKCS
Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Koristimo kolačiće za personalizaciju sadržaja, pružanje funkcija društvenih medija i analiziranje saobraćaja. Ako nastavite da koristite naše veb-stranice, saglasni ste sa korišćenjem naših kolačića.